Novosti

Danas je u obnovljenom Narodnom domu u Novom Mestu održana svečana inauguracija prvog rektora Univerziteta u Novom Mestu, Mateja Makaroviča. Zvanično će preuzeti dužnost u četvrtak.

Osnivanje univerziteta rezultat je 30 godina napora, koji su počeli sredinom 1990-ih. Prvi pokušaj osnivanja državnog univerziteta pokrenut je 2014. godine, ali nije dobio dovoljnu podršku. Prekretnica je nastupila kada se svih osam visokoškolskih ustanova u gradu dogovorilo da se udruže. U februaru 2024. godine parlament je doneo odluku o osnivanju univerziteta, a 1. jula obavljena je zvanična registracija.

Gotovo 2.500 studenata počeće nastavu u četvrtak. Univerzitet planira izgradnju kampusa u naselju Drgančevje i proširenje studentskih domova — nedostatak smeštaja za studente trenutno ostaje glavna prepreka daljem razvoju.

Izvor: n1info.si

Univerzitet u Ljubljani u novoj akademskoj godini uvodi dva nova studijska programa: biofarmaceutsko inženjerstvo i bioekonomiju.

Tradicionalno je veliko interesovanje za Medicinski fakultet — za 240 mesta podneto je 467 prijava. Popularni su i programi umetničkih akademija, kao i fakulteta zdravstvenih nauka, veterine, arhitekture i psihologije.

Po prvi put su 32 studenta iz redova Slovenaca koji žive u inostranstvu, a imaju slovenačko državljanstvo, upisana po posebnoj kvoti, većinom na medicinu i veterinu.

Na univerzitetu ukupno studiraju studenti iz više od 100 zemalja sveta, a primljeno je više od hiljadu prijava iz zemalja Zapadnog Balkana. Ukupan broj studenata na sva tri nivoa studija iznosi oko 38.000.

Rektor Gregor Majdič istakao je da je univerzitet razvio sopstveni slovenačko-engleski prevodilac za strane studente koji učestvuju u programima razmene.

Izvor: n1info.si

U Sloveniji se razmatra uvođenje besplatnih ručkova za sve učenike, ali pojavio se ozbiljan problem — veliki nedostatak kuhinjskog osoblja.

Ministarstvo prosvete je izračunalo da će za organizovanje toplih obroka za sve učenike osnovnih škola biti potrebno dodatnih oko 250 kuvara i kuhinjskih radnika — u proseku po 0,5 zaposlenih na svaku školu.

U nekim školama već sada ne uspevaju da se izbore sa nedostatkom osoblja: u jednoj školi u Celju doručak se sastoji samo od voća, sendviča i pahuljica. U ministarstvu priznaju da je teško privući nove radnike — plate nisu privlačne.

Trenutno su obavezni samo doručci (cena je 1,22 evra za učenike osnovnih škola i 4 evra za srednjoškolce), dok su ručkovi dobrovoljni i dodatno se plaćaju, uz mogućnost subvencija.

Izvor: svet24.si

Prema istraživanju UNODC-a (Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal), Slovenija se nalazi među deset evropskih zemalja sa najnižom stopom ubistava: zauzima 8. mesto po ovom pokazatelju, računajući od najniže ka najvišoj stopi.

Broj ubistava opada već 30 godina: tokom 1990-ih registrovano je do 100 slučajeva godišnje, nakon 2000. godine između 60 i 80 slučajeva, dok se od 2007. godine broj stabilno kreće između 30 i 40 slučajeva godišnje.

Suprotno rasprostranjenom mišljenju, samo 30–35% ubistava događa se u porodičnom krugu, dok ubistva povezana sa intimnim partnerskim odnosima čine oko 10% ukupnog broja.

Stopa rasvetljavanja zločina je impresivna — tokom poslednjih 30 godina nerazjašnjeno je ostalo svega oko 1% svih ubistava. Ovako visok procenat rezultat je brzog reagovanja policije i rada Nacionalne forenzičke laboratorije.

Izvor: lokalec.si

Ekonomija Slovenije beleži impresivne rezultate. U drugom kvartalu 2024. godine, BDP zemlje porastao je za 5,0% u odnosu na isti period prošle godine. U prvoj polovini 2024. godine, rast je iznosio 4,1%.

Posebno se izdvaja dinamika izvoza: u drugom kvartalu 2024. godine, izvoz je porastao za 6,5% — što je najviša stopa u poslednjih sedam kvartala. Poređenja radi, u 2023. godini, izvoz robe pao je za 0,7%.

Slovenija nadmašuje druge zemlje Centralne i Istočne Evrope po stopi rasta izvoza. Analitičari kompanije Coface to povezuju sa povećanom potražnjom iz Nemačke, pokretanjem novih farmaceutskih proizvodnih kapaciteta i integracijom u evropske lance snabdevanja.

Nemački izvoz je u prvoj polovini 2024. godine porastao za 3,9%, što pozitivno utiče na celokupnu srednjoevropsku ekonomiju.

Izvor: rtvslo.si

Ministarstvo unutrašnjih poslova i javne uprave Slovenije izmenilo je nacrt izmena Zakona o strancima i produžilo javnu raspravu do 26. avgusta.

Glavna promena je povećanje iznosa potrebnih sredstava za izdržavanje sa 507 na 1.015 evra (dvostruki osnovni iznos minimalnog dohotka). To približno odgovara minimalnoj neto plati u zemlji.

Pooštravaju se i zahtevi u pogledu znanja slovenačkog jezika: za produženje privremene dozvole boravka u okviru spajanja porodice biće potreban nivo A2 umesto osnovnog nivoa, dok će za stalni boravak biti potreban nivo B1 umesto A2.

Među ostalim promenama su ukidanje besplatnih kurseva slovenačkog jezika (biće uvedeno sufinansiranje od 40%) i produženje perioda nakon kojeg je moguće spajanje porodice — sa jedne na tri godine.

Nacrt je trenutno na javnoj raspravi.

Izvor: svet24.si

Kratkoročni najam smeštaja u Sloveniji nastavlja da obara rekorde. Tokom 2024. godine, putem tri najveće međunarodne platforme (Airbnb, Booking i Expedia) rezervisano je više od 523 hiljada smeštaja u kućama i apartmanima, što je 16% više nego godinu dana ranije.
Na osnovu ovih rezervacija, turisti su ostvarili 4,53 miliona noćenja, što predstavlja rast od 14%. Pri tome je 70% svih noćenja u kratkoročnom smeštaju rezervisano upravo putem ovih platformi.
91% rezervacija napravili su strani turisti. Najviše noćenja u 2024. godini ostvarili su turisti iz Nemačke (698 hiljada noćenja), a slede gosti iz Češke, Italije, Mađarske i Francuske.
Najveća aktivnost zabeležena je tokom jula i avgusta, kada je ostvareno gotovo 197 hiljada rezervacija i 2 miliona noćenja.
Izvor: rtvslo.si

Ministarstvo obrazovanja, nauke i omladine objavilo je rezultate upisa na visokoškolske ustanove za akademsku 2026/27. godinu.

Od 18.905 mesta na državnim i koncesionim visokoškolskim ustanovama popunjeno je 12.454 mesta — to su kandidati upisani na osnovne akademske studije i integrisane master studije. Njih 80% upisano je na studijski program koji su naveli kao prvi izbor.

3.715 kandidata nije primljeno ni na jedan od navedenih studijskih programa — nisu položili maturski ispit ili nisu ispunili uslove za upis. Još 470 prijava je u postupku razmatranja — reč je o kandidatima koji polažu maturu u dva dela, polažu testove sposobnosti na jesen ili su u postupku priznavanja stranog obrazovanja.

Rezultati su dostupni na portalu eVŠ putem sistema SI-PASS. Rok za podnošenje žalbe je 21 dan od prijema odluke. Upis traje od 24. jula do 14. avgusta.

Izvor: delo.si

U junu 2026. godine u Sloveniji je zabeležena najniža stopa nezaposlenosti od 1990. godine. U evidenciji Službe za zapošljavanje bilo je 42.245 osoba — 1,9% manje nego u maju i 0,4% manje u poređenju sa junom 2025. godine.

U junu se 4.039 osoba prijavilo kao nezaposleno: među njima je bilo 1.586 osoba nakon isteka ugovora na određeno vreme, 758 otpuštenih radnika, 84 osobe zbog stečaja kompanija i 303 osobe koje traže prvi posao.

Istovremeno, 2.804 osobe pronašle su posao ili pokrenule sopstveni biznis — 11,7% manje nego u maju 2026. godine. Najviše su se zapošljavali sekretari, prodavci, skladišni radnici, vozači i radnici u uslužnim delatnostima.

Trend smanjenja nezaposlenosti se nastavlja.

Izvor: siol.net

Od 1. jula počeo je prijem prijava za subvencionisani smeštaj studenata u akademskoj 2026/2027. godini. Na raspolaganju je 12.883 mesta, kao i dodatna 32 mesta za studente sa međunarodnom zaštitom.

Iznos subvencije iznosi 41,46 evra za državne studentske domove i 103,36 evra za privatni smeštaj. Rok za podnošenje prijave za ulazak na prvu rang-listu je 18. avgust 2026. godine.

Ministarstvo obrazovanja poziva studente da dokumenta predaju na vreme kako bi sigurno učestvovali u prvoj fazi raspodele mesta.

© 2TM d.o.o.

Prema podacima Instituta za ekonomiju i mir, Slovenija je 2017. godine zauzela 7. mesto među 163 država na rang-listi najbezbednijih zemalja sveta, što je za tri pozicije bolje nego godinu ranije.

Institut za ekonomiju i mir procenjuje nivo bezbednosti na osnovu 23 pokazatelja, među kojima su stopa kriminala, odnosi sa susednim državama, politički teror, uvoz i izvoz oružja, broj izbeglica, broj ubistava i samoubistava. Svaki pokazatelj ocenjuje se na skali od 1 do 5, pri čemu niži rezultat označava viši nivo bezbednosti.

Desetu godinu zaredom prvo mesto na svetskoj listi zauzeo je Island, dok se na njenom dnu nalaze Sirija, Avganistan i Irak.

Deset najbezbednijih zemalja sveta prema Institutu za ekonomiju i mir:

1. Island
2. Novi Zeland
3. Portugal
4. Austrija
5. Danska
6. Češka
7. Slovenija
8. Kanada
9. Švajcarska
10. Irska

Izvor: siol.net

Slovenija je zauzela treće mesto među državama Evropske unije sa najnižim rizikom od siromaštva i socijalne isključenosti. Tokom 2025. godine, 15,5% stanovništva bilo je izloženo tom riziku.

Najbolje rezultate ostvarile su Češka (11,5%) i Poljska (15%).

Najteža situacija zabeležena je u Bugarskoj (29%), Grčkoj i Rumuniji.

U proseku je u Evropskoj uniji riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti izloženo 20,9% stanovnika, odnosno 92,7 miliona ljudi.

Izvor: primorske.svet24.si