Novosti

U junu 2026. godine u Sloveniji je zabeležena najniža stopa nezaposlenosti od 1990. godine. U evidenciji Službe za zapošljavanje bilo je 42.245 osoba — 1,9% manje nego u maju i 0,4% manje u poređenju sa junom 2025. godine.

U junu se 4.039 osoba prijavilo kao nezaposleno: među njima je bilo 1.586 osoba nakon isteka ugovora na određeno vreme, 758 otpuštenih radnika, 84 osobe zbog stečaja kompanija i 303 osobe koje traže prvi posao.

Istovremeno, 2.804 osobe pronašle su posao ili pokrenule sopstveni biznis — 11,7% manje nego u maju 2026. godine. Najviše su se zapošljavali sekretari, prodavci, skladišni radnici, vozači i radnici u uslužnim delatnostima.

Trend smanjenja nezaposlenosti se nastavlja.

Izvor: siol.net

Od 1. jula počeo je prijem prijava za subvencionisani smeštaj studenata u akademskoj 2026/2027. godini. Na raspolaganju je 12.883 mesta, kao i dodatna 32 mesta za studente sa međunarodnom zaštitom.

Iznos subvencije iznosi 41,46 evra za državne studentske domove i 103,36 evra za privatni smeštaj. Rok za podnošenje prijave za ulazak na prvu rang-listu je 18. avgust 2026. godine.

Ministarstvo obrazovanja poziva studente da dokumenta predaju na vreme kako bi sigurno učestvovali u prvoj fazi raspodele mesta.

© 2TM d.o.o.

Prema podacima Instituta za ekonomiju i mir, Slovenija je 2017. godine zauzela 7. mesto među 163 država na rang-listi najbezbednijih zemalja sveta, što je za tri pozicije bolje nego godinu ranije.

Institut za ekonomiju i mir procenjuje nivo bezbednosti na osnovu 23 pokazatelja, među kojima su stopa kriminala, odnosi sa susednim državama, politički teror, uvoz i izvoz oružja, broj izbeglica, broj ubistava i samoubistava. Svaki pokazatelj ocenjuje se na skali od 1 do 5, pri čemu niži rezultat označava viši nivo bezbednosti.

Desetu godinu zaredom prvo mesto na svetskoj listi zauzeo je Island, dok se na njenom dnu nalaze Sirija, Avganistan i Irak.

Deset najbezbednijih zemalja sveta prema Institutu za ekonomiju i mir:

1. Island
2. Novi Zeland
3. Portugal
4. Austrija
5. Danska
6. Češka
7. Slovenija
8. Kanada
9. Švajcarska
10. Irska

Izvor: siol.net

Slovenija je zauzela treće mesto među državama Evropske unije sa najnižim rizikom od siromaštva i socijalne isključenosti. Tokom 2025. godine, 15,5% stanovništva bilo je izloženo tom riziku.

Najbolje rezultate ostvarile su Češka (11,5%) i Poljska (15%).

Najteža situacija zabeležena je u Bugarskoj (29%), Grčkoj i Rumuniji.

U proseku je u Evropskoj uniji riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti izloženo 20,9% stanovnika, odnosno 92,7 miliona ljudi.

Izvor: primorske.svet24.si

Mreža Lidl u Sloveniji podelila je priču o karijernom putu zaposlene Nives, koja je za četiri godine napredovala od studentkinje na povremenom radu do zamenice upravnika prodavnice u Vrhniki.

Tokom studija na univerzitetu, Nives je uspešno usklađivala školovanje i rad u Lidlu, učestvovala u programima profesionalnog razvoja kompanije i prošla jednomesečnu praksu u pet različitih sektora firme. Danas vodi prodavnicu i svoje iskustvo prenosi novim zaposlenima.

Izvor: siol.net

Bolnica Slovenj Gradec od 15. juna zatvara deo internog odeljenja sa 10 kreveta zbog akutnog nedostatka medicinskog osoblja.
Situacija je kritična: interna i pedijatrijska odeljenja nemaju načelnike, a nekoliko lekara je nedavno prešlo u domove zdravlja, gde su uslovi rada bolji – radi se samo ujutru, bez noćnih smena i rada praznicima.

Preostalo osoblje radi pod ogromnim opterećenjem – pojedini lekari istovremeno obavljaju više funkcija. Problem dodatno pogoršava loša organizacija rada centra hitne pomoći, gde bi dežurstva trebalo da obavljaju lekari porodične medicine, ali je to u Koruškoj obezbeđeno samo noću i vikendom.

Bivši načelnik internog odeljenja Klemen Mojškerc, koji je jesenas napustio funkciju zbog kadrovske krize, upozorava: „Ako se bolnica sama ne zatvori, to joj neće ni biti potrebno.“

Lekari pozivaju lokalne vlasti da se aktivno uključe u pronalaženje rešenja za kadrovsku krizu.

Izvor: rtvslo.si

Opština Jesenice dodeliće jedan od neprofitnih opštinskih stanova na korišćenje Zdravstveni dom Jesenice za smeštaj dva lekara koja dolaze iz inostranstva. Radi se o službenom stanu površine 56 kvadratnih metara u zgradi Turist u naselju Slovenski Javornik. Stan je dugo bio prazan, ali je sada renoviran i spreman za useljenje.

Kako je istakao gradonačelnik Jesenica Peter Bohinec, zdravstvena ustanova se suočava sa nedostatkom lekara, a situacija bi u narednim godinama mogla postati još ozbiljnija zbog odlaska zaposlenih u penziju. Prema njegovim rečima, obezbeđivanje stanovanja jedan je od načina da se privuku stručnjaci kojih trenutno nedostaje.

Stan će biti ustupljen zdravstvenoj ustanovi na period od dve godine. Očekuje se da će za to vreme lekari uspeti samostalno da reše svoje stambeno pitanje.

Odluku o privremenom ustupanju stana potvrdilo je opštinsko veće. Tokom rasprave pojedini odbornici su istakli da bi zdravstveni sistem regiona, koji posluje pozitivno, mogao samostalno da učestvuje u rešavanju stambenih pitanja zaposlenih. Takođe je naglašeno da su opštinski neprofitni stanovi prvenstveno namenjeni građanima u teškoj socijalnoj situaciji.

U Opštini Jesenice su, sa druge strane, naglasili da je upravo obezbeđen smeštaj često jedan od ključnih faktora zbog kojih se strani stručnjaci odlučuju za rad u ovom regionu.

Izvor: gorenjskiglas.si

U Sloveniji postoji ozbiljan nedostatak babica.

U slovenačkom zdravstvenom sistemu primećuje se ozbiljan nedostatak stručnjaka za babičku negu. Prema podacima od kraja aprila 2026. godine, u registru je evidentirano samo 635 diplomiranih babica.

Prema procenama Komore–Saveza babica, u slovenačkom zdravstvenom sistemu nedostaje približno od 20 do 30 procenata stručnjaka za babičku negu.

Anita Prelec, predsednica Komore–Saveza, istakla je da će se tačan broj nedostajućeg kadra moći utvrditi tek nakon usvajanja novih kadrovskih standarda u zdravstvu, koji će se zasnivati na potrebama pacijenata.

Izjava je data povodom Međunarodnog dana babica. Stručnjaci naglašavaju važnu ulogu babica u životu žena i njihovo aktivno učešće u radu lokalnih zajednica.

Za sve babice koje razmišljaju o radu u Sloveniji, prvi i ključni korak je znanje jezika. Bez slovenačkog jezika na nivou B2 nije moguće dobiti licencu niti se zaposliti u zdravstvenom sistemu. To je zakonski uslov i ne postoje izuzeci.

Upravo zato smo pripremili specijalizovan kurs slovenačkog jezika za medicinsko osoblje, gde se uči stručna terminologija, komunikacija sa pacijentima i sve što je potrebno za rad u slovenačkim bolnicama i porodilištima. Saznajte više i prijavite se: courses.2tm.eu

Izvor: delo.si

U Sloveniji je završen prijem prijava za upis u srednje škole za narednu školsku godinu. Do krajnjeg roka, 6. maja, prijavilo se ukupno 23.580 kandidata.

Širom zemlje 65 škola uvelo je ograničenje upisa, među njima i pet škola u regionu Gorenjska:

• Gimnazija France Prešeren u Kranju — ekonomski programi i sportska odeljenja
• Obrazovni centar Radovljica — kozmetičar i gastronomija sa turizmom
• Srednja škola Jesenice — predškolsko vaspitanje
• Ekonomska gimnazija Radovljica — smer ekonomski tehničar
• Školski centar Kranj — frizer, građevinski tehničar, medicinska sestra i nekoliko tehničkih smerova

Posebno veliko interesovanje ove godine vlada za programe frizera i automehaničara. Tradicionalno su popularni i smerovi iz oblasti ekonomije, građevinarstva, informacionih tehnologija i zdravstva.

Za drugi krug upisa ostaje oko 2.800 slobodnih mesta.

Izvor: gorenjskiglas.si

Studenti mogu da podnose prijave za subvencionisani smeštaj u studentskim domovima za akademsku 2026/2027. godinu. Ministarstvo visokog obrazovanja Republike Slovenije objavilo je 12.883 subvencionisana mesta, kao i dodatna 32 mesta za studente sa međunarodnom zaštitom.

Ključni datumi:
• Početak prijavljivanja: 1. jul 2026. godine
• Rok za ulazak na prvu prioritetnu listu: 18. avgust
• Produženje boravka: takođe do 18. avgusta

Iznos subvencija:
• U državnim studentskim domovima: 41,46 evra mesečno
• U privatnim studentskim domovima: 103,36 evra mesečno

Uslovi: status studenta, nezaposlenost i udaljenost od mesta prebivališta do mesta studiranja od najmanje 25 km.
U obzir se uzima i socijalni status — prosečan prihod porodice ne sme prelaziti 150% prosečne plate u Sloveniji.

Izvor: svet24.si

Rezultati upisa u srednje škole za školsku 2026/2027. godinu pokazali su ozbiljan problem: mladi i dalje izbegavaju zanimanja koja su najpotrebnija slovenačkoj privredi. Najmanje interesovanje vlada za programe iz oblasti tehnike, građevinarstva, mašinstva, elektrotehnike, ugostiteljstva, logistike, zdravstva i socijalne zaštite. Iako su za ove programe obezbeđena mesta, uključujući i mesta za strane učenike, ona se ne popunjavaju u dovoljnoj meri.

U međuvremenu, poslodavci se stalno suočavaju sa nedostatkom kvalifikovanih radnika i tehničara. Ukoliko se sadašnji trendovi upisa nastave, problem će u narednim godinama postati još izraženiji. Stručnjaci smatraju da je potrebno povećati privlačnost stručnog obrazovanja kroz jačanje saradnje škola i poslodavaca, modernizaciju opreme, predstavljanje uspešnih karijernih puteva diplomaca i promociju stručnih škola u koje učenici mogu da se upišu.

Mladi često izbegavaju ove smerove zbog nedovoljnog poznavanja same profesije, složenosti nastavnih programa ili specifičnih uslova rada. Međutim, statističke procene pokazuju da većina učenika koji su imali dobre ocene iz matematike i fizike uspešno savladava tehničke smerove, gde se posebno oseća nedostatak kadrova. Strahovi se često prevaziđu već tokom prve godine školovanja, kada studenti steknu neposredan uvid u profesiju.

Stručnjaci pozivaju škole da organizuju više aktivnosti profesionalne orijentacije, dok preduzeća koja imaju potrebu za kadrovima treba aktivnije da promovišu otvorena radna mesta kroz sajmove zapošljavanja i dane otvorenih vrata u obrazovnim ustanovama.

2TM budućim studentima uvek pomaže u izboru obrazovnih ustanova i studijskih programa na kojima imaju visoke šanse za upis, sticanje kvalitetne i tražene profesije, kao i mogućnost da započnu uspešnu karijeru još tokom studiranja. To im kasnije omogućava da lakše dođu do stabilnog i dobro plaćenog zaposlenja.

Izvor: svet24.si

Kada se snovi i istrajnost ukrste, rađaju se prave priče o uspehu.

Jedan od naših studenata, Šahrijor Ishakov iz Uzbekistana, postao je živi dokaz kako obrazovanje može otvoriti vrata ka najvišem nivou međunarodne interakcije.

Prošle godine, Šahrijor je uz pomoć našeg tima upisao Univerzitet u Ljubljani i počeo da uči slovenački jezik u našoj jezičkoj školi – od nule do nivoa B1. Za kratko vreme, ne samo da je savladao jezik, već je postao i istinski integrisani učesnik u akademskom i društvenom prostoru u Sloveniji.

22. maja 2025. godine, Šahrijor se našao u centru važnog međunarodnog događaja – sastanka predsednika Uzbekistana i Slovenije. Zahvaljujući svom znanju slovenačkog jezika, delovao je kao posrednik u komunikaciji između lidera dve zemlje.

Ovo nije bilo samo lično dostignuće, već i simbol koliko obrazovanje može promeniti sudbinu.

Tokom sastanka, predsednik Uzbekistana je lično razgovarao sa Šahrijorom, izrazivši zahvalnost na njegovoj želji da uči i razvija projekte u oblasti veštačke inteligencije nakon povratka u domovinu.

Predsednikove reči su postale prava oproštajna reč:

„Vi ćete postati most kroz koji će veliki rezultati postignuti ovde doći do našeg naroda.“

© 2TM d.o.o.