Novosti

Ministarstvo zdravlja Slovenije pripremilo je nacrt zakona za poboljšanje dostupnosti zdravstvene zaštite. Dokument je na javnoj raspravi do 11. novembra.

Glavna novina: ako osoba ostane bez izabranog lekara, pedijatra ili ginekologa, Zavod za zdravstveno osiguranje Slovenije (ZZZS) biće dužan da joj pronađe novog lekara u roku od 15 dana. Potraga će najpre biti organizovana na području gde pacijent živi, a zatim i u drugim regionima. Ukoliko postoji više mogućnosti, pacijentu će morati da ponude najmanje tri lekara na izbor.

ZZZS će takođe pomagati pacijentima koji predugo čekaju na pregled da pronađu ranije slobodne termine u drugim zdravstvenim ustanovama.

Problem u brojkama: u Sloveniji 140.000 ljudi nema izabranog lekara. Zaštitnica prava pacijenata Irena Žagar skeptična je prema ovoj inicijativi: uz toliki nedostatak lekara, administrativne mere teško da će pomoći.

Izvor: rtvslo.si

Vlada Slovenije danas će razmatrati predlog izmena Zakona o strancima, koji je već izazvao oštre kritike i pre nego što je upućen parlamentu.

Ključne izmene:

• Ukidaju se besplatni kursevi slovenačkog jezika za strance — biće potrebno učešće u finansiranju od 40% iz sopstvenih sredstava, dok se istovremeno pooštravaju zahtevi u pogledu poznavanja jezika.

• Za produženje boravišne dozvole po osnovu spajanja porodice biće potreban nivo A2 umesto A1, a za stalni boravak nivo B1 umesto A2.

• Period nakon kojeg se može podneti zahtev za spajanje porodice produžava se sa 1 godine na 3 godine.

• Minimalni prihod potreban za dobijanje boravišne dozvole biće povećan sa 507,43 evra na 710,40 evra (prvobitno je predlagan čak i iznos od 1.014,86 evra).

Sindikati i nevladine organizacije oštro kritikuju izmene, nazivajući ih pokušajem da se porodice radnika primoraju da napuste zemlju i da se oteža integracija stranih radnika. Zabrinuti su i poslodavci, jer bi Slovenija mogla postati manje privlačna za strane stručnjake.

Istovremeno se priprema još jedan kontroverzan predlog zakona o zapošljavanju stranaca, koji je takođe na meti kritika zbog mogućeg povećanja eksploatacije radnika.

Izvor:lokalec.si

Oznaka „hitno“ na lekarskom uputu u Sloveniji ne garantuje brz pregled kod specijaliste. Stvarno vreme čekanja meri se mesecima.

Prema podacima od 30. septembra 2026. godine:

▪️ Ortoped: sa oznakom „hitno“ — 141 dan čekanja, „veoma hitno“ — 90 dana

▪️ Dermatolog: „hitno“ — 338 dana (11 meseci), „veoma hitno“ — 122 dana (4 meseca)

▪️ Neurolog: „veoma hitno“ — 138 dana (4,5 meseci)

Ovo su prosečni podaci — kod pojedinih lekara vreme čekanja može biti kraće ili duže.

Zbog ovako dugih lista čekanja, mnogi stanovnici Slovenije počinju da razmatraju privatne zdravstvene usluge kako bi brže dobili dijagnozu i započeli lečenje. Naročito kada bol ili drugi simptomi ometaju rad i svakodnevni život.

Osiguravajuća kompanija Zavarovalnica Triglav nudi posebne programe koji omogućavaju pristup privatnim specijalistima.

Izvor: delo.si

Univerzitet u Ljubljani u novoj akademskoj godini uvodi tri nova studijska programa: biofarmaceutsko inženjerstvo, bioekonomiju i bioinformatiku.

Tradicionalno vlada veliko interesovanje za Medicinski fakultet — broj mesta povećan je sa 205 na 240, dok je podneto 467 prijava. Veliko interesovanje postoji i za programe na umetničkim akademijama, kao i na fakultetima iz oblasti zdravstva, veterine, arhitekture i psihologije.

Važna novina su posebna mesta za Slovence u inostranstvu koji imaju slovenačko državljanstvo. Obezbeđeno je 416 mesta, a primljena su 32 kandidata, najviše na medicinu i veterinu.

Iz zemalja van EU stiglo je više od 3.000 prijava, a primljeno je oko hiljadu studenata. Rektor Gregor Majdič istakao je: „Kod nas studiraju studenti iz više od 100 zemalja.“

Ukupan broj studenata na svim nivoima studija ostaje oko 38.000.

Univerzitet je takođe počeo da koristi novi mašinski slovenačko-engleski prevodilac.

Izvor: n1info.si

Danas je u obnovljenom Narodnom domu u Novom Mestu održana svečana inauguracija prvog rektora Univerziteta u Novom Mestu, Mateja Makaroviča. Zvanično će preuzeti dužnost u četvrtak.

Osnivanje univerziteta rezultat je 30 godina napora, koji su počeli sredinom 1990-ih. Prvi pokušaj osnivanja državnog univerziteta pokrenut je 2014. godine, ali nije dobio dovoljnu podršku. Prekretnica je nastupila kada se svih osam visokoškolskih ustanova u gradu dogovorilo da se udruže. U februaru 2024. godine parlament je doneo odluku o osnivanju univerziteta, a 1. jula obavljena je zvanična registracija.

Gotovo 2.500 studenata počeće nastavu u četvrtak. Univerzitet planira izgradnju kampusa u naselju Drgančevje i proširenje studentskih domova — nedostatak smeštaja za studente trenutno ostaje glavna prepreka daljem razvoju.

Izvor: n1info.si

Univerzitet u Ljubljani u novoj akademskoj godini uvodi dva nova studijska programa: biofarmaceutsko inženjerstvo i bioekonomiju.

Tradicionalno je veliko interesovanje za Medicinski fakultet — za 240 mesta podneto je 467 prijava. Popularni su i programi umetničkih akademija, kao i fakulteta zdravstvenih nauka, veterine, arhitekture i psihologije.

Po prvi put su 32 studenta iz redova Slovenaca koji žive u inostranstvu, a imaju slovenačko državljanstvo, upisana po posebnoj kvoti, većinom na medicinu i veterinu.

Na univerzitetu ukupno studiraju studenti iz više od 100 zemalja sveta, a primljeno je više od hiljadu prijava iz zemalja Zapadnog Balkana. Ukupan broj studenata na sva tri nivoa studija iznosi oko 38.000.

Rektor Gregor Majdič istakao je da je univerzitet razvio sopstveni slovenačko-engleski prevodilac za strane studente koji učestvuju u programima razmene.

Izvor: n1info.si

U Sloveniji se razmatra uvođenje besplatnih ručkova za sve učenike, ali pojavio se ozbiljan problem — veliki nedostatak kuhinjskog osoblja.

Ministarstvo prosvete je izračunalo da će za organizovanje toplih obroka za sve učenike osnovnih škola biti potrebno dodatnih oko 250 kuvara i kuhinjskih radnika — u proseku po 0,5 zaposlenih na svaku školu.

U nekim školama već sada ne uspevaju da se izbore sa nedostatkom osoblja: u jednoj školi u Celju doručak se sastoji samo od voća, sendviča i pahuljica. U ministarstvu priznaju da je teško privući nove radnike — plate nisu privlačne.

Trenutno su obavezni samo doručci (cena je 1,22 evra za učenike osnovnih škola i 4 evra za srednjoškolce), dok su ručkovi dobrovoljni i dodatno se plaćaju, uz mogućnost subvencija.

Izvor: svet24.si

Prema istraživanju UNODC-a (Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal), Slovenija se nalazi među deset evropskih zemalja sa najnižom stopom ubistava: zauzima 8. mesto po ovom pokazatelju, računajući od najniže ka najvišoj stopi.

Broj ubistava opada već 30 godina: tokom 1990-ih registrovano je do 100 slučajeva godišnje, nakon 2000. godine između 60 i 80 slučajeva, dok se od 2007. godine broj stabilno kreće između 30 i 40 slučajeva godišnje.

Suprotno rasprostranjenom mišljenju, samo 30–35% ubistava događa se u porodičnom krugu, dok ubistva povezana sa intimnim partnerskim odnosima čine oko 10% ukupnog broja.

Stopa rasvetljavanja zločina je impresivna — tokom poslednjih 30 godina nerazjašnjeno je ostalo svega oko 1% svih ubistava. Ovako visok procenat rezultat je brzog reagovanja policije i rada Nacionalne forenzičke laboratorije.

Izvor: lokalec.si

Ekonomija Slovenije beleži impresivne rezultate. U drugom kvartalu 2024. godine, BDP zemlje porastao je za 5,0% u odnosu na isti period prošle godine. U prvoj polovini 2024. godine, rast je iznosio 4,1%.

Posebno se izdvaja dinamika izvoza: u drugom kvartalu 2024. godine, izvoz je porastao za 6,5% — što je najviša stopa u poslednjih sedam kvartala. Poređenja radi, u 2023. godini, izvoz robe pao je za 0,7%.

Slovenija nadmašuje druge zemlje Centralne i Istočne Evrope po stopi rasta izvoza. Analitičari kompanije Coface to povezuju sa povećanom potražnjom iz Nemačke, pokretanjem novih farmaceutskih proizvodnih kapaciteta i integracijom u evropske lance snabdevanja.

Nemački izvoz je u prvoj polovini 2024. godine porastao za 3,9%, što pozitivno utiče na celokupnu srednjoevropsku ekonomiju.

Izvor: rtvslo.si

Ministarstvo unutrašnjih poslova i javne uprave Slovenije izmenilo je nacrt izmena Zakona o strancima i produžilo javnu raspravu do 26. avgusta.

Glavna promena je povećanje iznosa potrebnih sredstava za izdržavanje sa 507 na 1.015 evra (dvostruki osnovni iznos minimalnog dohotka). To približno odgovara minimalnoj neto plati u zemlji.

Pooštravaju se i zahtevi u pogledu znanja slovenačkog jezika: za produženje privremene dozvole boravka u okviru spajanja porodice biće potreban nivo A2 umesto osnovnog nivoa, dok će za stalni boravak biti potreban nivo B1 umesto A2.

Među ostalim promenama su ukidanje besplatnih kurseva slovenačkog jezika (biće uvedeno sufinansiranje od 40%) i produženje perioda nakon kojeg je moguće spajanje porodice — sa jedne na tri godine.

Nacrt je trenutno na javnoj raspravi.

Izvor: svet24.si

Kratkoročni najam smeštaja u Sloveniji nastavlja da obara rekorde. Tokom 2024. godine, putem tri najveće međunarodne platforme (Airbnb, Booking i Expedia) rezervisano je više od 523 hiljada smeštaja u kućama i apartmanima, što je 16% više nego godinu dana ranije.
Na osnovu ovih rezervacija, turisti su ostvarili 4,53 miliona noćenja, što predstavlja rast od 14%. Pri tome je 70% svih noćenja u kratkoročnom smeštaju rezervisano upravo putem ovih platformi.
91% rezervacija napravili su strani turisti. Najviše noćenja u 2024. godini ostvarili su turisti iz Nemačke (698 hiljada noćenja), a slede gosti iz Češke, Italije, Mađarske i Francuske.
Najveća aktivnost zabeležena je tokom jula i avgusta, kada je ostvareno gotovo 197 hiljada rezervacija i 2 miliona noćenja.
Izvor: rtvslo.si

Ministarstvo obrazovanja, nauke i omladine objavilo je rezultate upisa na visokoškolske ustanove za akademsku 2026/27. godinu.

Od 18.905 mesta na državnim i koncesionim visokoškolskim ustanovama popunjeno je 12.454 mesta — to su kandidati upisani na osnovne akademske studije i integrisane master studije. Njih 80% upisano je na studijski program koji su naveli kao prvi izbor.

3.715 kandidata nije primljeno ni na jedan od navedenih studijskih programa — nisu položili maturski ispit ili nisu ispunili uslove za upis. Još 470 prijava je u postupku razmatranja — reč je o kandidatima koji polažu maturu u dva dela, polažu testove sposobnosti na jesen ili su u postupku priznavanja stranog obrazovanja.

Rezultati su dostupni na portalu eVŠ putem sistema SI-PASS. Rok za podnošenje žalbe je 21 dan od prijema odluke. Upis traje od 24. jula do 14. avgusta.

Izvor: delo.si