„Pre mog dolaska u Sloveniju nisam bukvalno ništa znao o toj zemlji. Nisam znao kako izgleda Ljubljana, njen centar, niti da kroz grad protiče reka. Jedino što sam znao je da tu ima odličan fakultet za elektrotehniku i samo zato sam došao ovde“ – u pozitivnom duhu objašnjava student iz Crne Gore, Danilo Pejović, kako se odlučio da studira elektrotehniku u Sloveniji.
Danilo je svoje slobodno vreme između dva predavanja na elektrotehničkom fakultetu odvojio za intervju i došao u prostore 2TM u Ljubljani. Mogućnost da se prepiše na fakultet u Sloveniji je otkrio slučajno, videvši na internetu reklamu za 2TM. Posle konsultacija sa jednim od stručnjaka za visoko obrazovanje u 2TM se Pejović odlučio da počne celu proceduru prepisa i da studije nastavi u Sloveniji.
– Šta je bilo presudno u odluci da se prepišete na studije u Sloveniji?
– Razlog je pre svega praktičan odnosno zbog smerova koje nudi elektrotehnički fakultet u Ljubljani, jer u Crnoj Gori, koja je mala država i ima manje tržište od EU, jednostavno nema potrebe za smerovima kao što su robotika, kibernetika i sl.. Prve dve godine sam završio tamo, gde sam studirao smer energetika, a ovde u Ljubljani sam se prepisao i nastavio studije na smeru automatizacija. Ove godine završavam dodiplomske studije i planiram da se pripremim za predmete i kurseve kojih nema u Crnoj Gori. Razmišljam i da svoje obrazovanje produžim sa magistarskim studijem.
– Kako ste saznali da su studije za državljane Crne Gore besplatni?
– Pre nego što sam saznao išta o studijama u Sloveniji, pročitao sam vašu reklamu na internetu. Od 2TM sam saznao da su studije besplatne i da mogu da se prepišem na fakultet ovde.
– Možete li uporediti studije elektrotehnike u Crnoj Gori sa studijama ovde, što je drugačije?
– Generalno rečeno, u Sloveniji se u obrazovanje ulaže više. Ovde na vežbama u grupama učestvuje maksimalno dvadeset studenata, a u Crnoj Gori na vežbama svi studenti sede zajedno i to uništava nivo kvaliteta. Izborni predmeti u Ljubljani imaju smisla, a u Crnoj Gori generalno nema smisla. Područja koje se uče tamo se ne šire, a ovde je drugačije, ima se velika sloboda pri izboru i različiti aspekti sticanja znanja.
– Kakav je sistem polaganja ispita na elektrotehničkom fakultetu u Ljubljani?
– Sistem polaganja ispita u Sloveniji mi se sviđa, ovde nas tretiraju kao odrasle ličnosti. Imamo jedan usmeni i jedan pismeni ispit u junu, a tokom godine koliko voliš da učiš – učiš, a ako voliš možeš i da učiš samo poslednju nedelju – smije se Danilo. U Crnoj Gori često imamo kolokvijume, a to čoveka zatvara i ograničava slobodno vreme studenata. Na primer, ako imaš neki kolokvijum u petak, to znači da vikend ne možeš da iskoristiš za neke druge aktivnosti i konstantno se vrtiš u tom krugu.
– Šta ste znali o Sloveniji pre nego ste došli na studije u Ljubljanu?
– Iskreno, nisam imao nikakvo mišljenje o Sloveniji pre nego što sam došao. Došao sam isključivo zbog elektrotehničkog fakulteta. Ako je neko spomenuo Ljubljanu, ja nisam imao nikakve predstave o gradu, nisam znao kako izgleda grad niti centar grada, nisam znao da ima reka koja protiče kroz grad. Jedino što sam znao je da ima odličan fakultet i zato sam došao ovde. – smije se Danilo.
– Ovde ste već dve godine, da li Vam je bilo teško da naučite slovenački jezik?
– Kada sam došao u Sloveniju nisam znao ni jednu slovenačku reč, tako da sam na početku imao malo problema. Ali sam već od početka mogao da razumem slovenački jezik zbog sličnosti sa srpskim jezikom, pa sam ga malo po malo naučio.
– Dali su vaši profesori imali razumevanja za to da slovenački jezik nije Vaš maternji jezik?
– Ja nisam imao nikakvih problema, nisam zaostajao u predavanjima i vežbama. Ako nešto nisam razumeo, slobodno sam ga pitao preko e-mejla, da ne usporavam druge studente na vežbama i predavanjima. Što se tiče ispita i seminarskih radova, pisao sam ih na srpskom, slovenačkom i engleskom jeziku, zavisi koliko sam vremena i znanja imao. Profesori imaju razumevanja, možda je to i do mog fakulteta, jer za 80% ispita nije važno na kom jeziku ga polažemo, a za ostale predmete nemam problema. Na početku sam ispite polagao na engleskom jeziku, a sada sam suveren i ispite polažem na slovenačkom jeziku.
– U Ljubljani je pravi izazov da se nađe smeštaj, recite mi malo kakvo je bilo Vaše iskustvo?
– Prve godine sam smeštaj našao preko 2TM, Vi ste mi pomogli, a druge godine su vlasnici prestali da izdaju stan i ostao sam bez smeštaja. Mislim da je to najveći problem za studente u Ljubljani. Ne samo da je problem da se iznajmi stan za normalnu cenu, ovde je izazov da ga uopšte nađete. Ove godine sam našao jedan stan, ali kada sam otišao u Crnu Goru preko leta, vlasnici su ga u međuvremenu izdali drugim ljudima. Kad sam se u oktobru vratio na novu studijsku godinu, sa još dvojicom kolega iz Crne Gore, smeštaj smo tražili tačno jedan mesec. Potražnja za stanovima koji se izdaju je velika, a na oglase o izdavanju se javlja i do 40 ljudi.
– Studenti u Sloveniji imaju mnogo privilegija. Jedan od njih su i „studentski bonovi“ za ishranu, da li ih koristite?
– Studentske bonove koristim svakodnevno. Subvencionirani sistem za ishranu za studente je mnogo bolji od onog u Crnoj Gori. Sa bonovima probavam raznu hranu, uvek nešto drugo. U Crnoj Gori ima jedna menza gde su cene bile ugodnije i isplatilo se jesti tamo, ali to je bio samo jedan restoran, koji je u ponudi imao stalno jednu te istu hranu. Ovde u Sloveniji probavam sve, od domaće slovenačke do svih stranih kuhinja, koje nude restorani, a izbor je doista velik.
– Imate li slobodnog vremena i kako ga koristite?
– Trenutno sada nemam mnogo slobodnog vremena, baš sada kada imam pauzu sam došao u Vašu kancelariju, a onda ponovo od 14h do 18h imam predavanja. Ali u Ljubljani ima puno mesta na koje može da se potroši slobodno vreme. Ako imate nekoliko slobodnih dana, možete da se organizirate i da odete na neko putovanje, na primer do Trsta, Bleda i sl.. Putovanja nisu problem za nekoga ko nije dosadna ličnost, i realno u Sloveniji i u regionu ima mnogo interesantnih mogućnosti za iskorištavanje slobodnog vremena.
– Kakvi su Vaši planovi za budućnost, da li ćete se kad diplomirate vratiti u Crnu Goru ili ćete ostati u Sloveniji?
– Planiram da završim i magistarske studije, ali ako u međuvremenu nađem neku interesantnu praksu ili posao, verovatno ću da pauziram jednu godinu sa studijima. Već sam ja poslao svoju biografiju u par preduzeća i tražim posao. Ne mislim puno o tome da li da ostanem ovde ili da se vratim u Crnu Goru. Ja sam prilagodljiv, tako da sve zavisi od toga kad će da mi se otvori neka dobra mogućnost. Kad sam došao u Ljubljanu nisam znao nikoga, a sada, iz ove perspektive, mogu da kažem da se dobro snalazim. Voleo bi ostati u Sloveniji pre svega zato što je blizu Crne Gore, a ako to bude neka druga zemlja i tamo ću da se snađem.
– Šta Vam najviše nedostaje u Crnoj Gori, da li često idete kući?
– Kući idem vrlo retko. Iako su Slovenija i Crna Gora povezane sa avionskim prevozom, studije mi ne dozvoljavaju da imam više od dva ili tri slobodna dana, i zato ne mogu da idem tako često. Vožnja sa autobusom do Crne Gore traje 19 sati i to otpada kao opcija. Najviše mi nedostaju moja dva psa. – kaže Danilo.
Autor: Lidija М.Kusterbajn
