“U Sloveniji ćete dobiti mnogo jer je obrazovni sistem dobro organizovan i akreditovan” – Irena Nančovska Šerbec, univerzitetska profesorka na Pedagoškom fakultetu u Ljubljani

Matematika mi je bila predivna i još dok sam pohađala matematičku gimnaziju u Ohridu, učestvovala sam na brojnim takmičenjima iz matematike. Imala sam sreću da sam već tada programirala u srednjoj školi, što je sada retkost“ – tako se Irena Nančovska Šerbec priseća svojih srednjoškolskih dana u svojoj rodnoj Makedoniji, a danas je univerzitetska profesorka na Pedagoškom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, u Sloveniji.

Photo by: Irena Nančovska Šerbec

Razgovarali smo sa profesorkom Irenom Nančovskom Šerbec o njenim počecima u Sloveniji kao studentkinji, stereotipima sa kojima se suočila na svom profesionalnom putu i organizaciji slovenačkog obrazovnog sistema.

Put ka uspehu i stereotipi o ženama inženjerima

Inicijativa da dođem na studije u Sloveniju potekla je od nekoga ko je već bio tamo na studijama, to je slučajno bio dečko moje najbolje prijateljice. Odlučila sam se za računarske nauke koje su u Sloveniji još za vreme Jugoslavije bile na visokom nivou. To je bilo vreme kada su još radile kompanije Iskra i Delta i kada su Slovenci imali računare, koji su u Makedoniji bili retkost.

Pre nego što je napustila rodni Ohrid, bojala se nepoznatog, ali ubrzo po dolasku u Sloveniju navikla se na novo okruženje i bez poteškoća naučila slovenački jezik: „Iskreno mislim da sam po prirodi perfekcionista… i danas kad počinjem predavanja, kao da imam knedlu u grlu, ali ipak, kad profesionalno radite, vaše znanje dominira i nije teško to manifestovati“. – objašnjava Nančovska Šerbec.

Irena je bila solidna studentkinja na Fakultetu računarskih nauka i informatike, za koji kaže da je i dalje najatraktivniji za studente na Balkanu. Tokom studija bila je deo istraživačke grupe za veštačku inteligenciju u saradnji sa Institutom Jožef Štefan. Kada je diplomirala, radila je kao asistentkinja stažista iz računarske nauka na istom fakultetu, a zapravo je bila zaposlena u laboratoriji za elektrotehniku.

U to vreme to je bio jedan fakultet, a kada se podelio na dve institucije, Irena je i dalje istraživala elektrotehniku: „Moj doktorat je multidisciplinaran i primenjen, povezuje dve različite oblasti. Koristila sam računarske nauke, kao što su modeli autoregresije, neuronske mreže i modelirani signali u vremenskim serijama.

Pre svega, bilo je stereotipno raditi kao žena u elektrotehnici, zatim kao Makedonka među Jugoslovenima i na kraju kao tehničar za računare među elektrotehničarima. Dakle, sva tri stereotipa su bila prisutna i možda na neki način neobična. U vreme kada sam se prijavila za doktorat, rodila se moja ćerka i imala sam dvostruki teret. Želela sam da se potpuno predam svom doktoratu i istovremeno da se predam svojoj novoj ulozi, majčinstvu. Ali sama tema modeliranja vremenskih intervala i dan-danas mi se sviđa, tako da mi nije bilo teško. Mi žene imamo lepu osobinu – kada nešto želimo nije teško. Tada se formirala moja profesionalna identifikacija i bilo mi je jasno da želim da radim kao profesor. Upravo zbog toga sam se iz inženjerskih voda prebacila na drugi fakultet, na pedagoški“ – kaže profesor Šerbec.

Na Pedagoškom fakultetu, na katedri za računarske nauke, ona pokriva 10 do 12 predmeta godišnje. Objašnjava da predmeti poput Uvođenje u programiranje, Upotreba veštačke inteligencije u obrazovanju ili Kreativna upotreba tehnologije za sve nastavnike, omogućavaju joj da kreativno razmišlja kao profesor i dodaje: „Volim svoju profesiju i drago mi je što sam ovde. Kada predajete želja da radite kao profesor prevlađuje i sve je moguće.

O obrazovnom sistemu i slovenačkom mentalitetu

Mislim da me je Slovenija lično racionalizovala. Promenila bih neke osobine Slovenaca, poput njihovog zatvorenog mentaliteta, dok me za nas boli kad razmišljam o tome kakvi smo, jer ne znamo da racionalizujemo. Dobro je naglasiti da su Slovenci od nemačkog mentaliteta dobili organizaciju i zato su njihovi obrazovni sistemi zaista organizovani. Zna se šta je šta i šta se očekuje, a to bi trebao dobiti i makedonski obrazovni sistem.

Irena Nančovska Šerbec ima poruku za buduće studente u Sloveniji: „Ako su po prirodi takvi da misle da treba raditi u životu, truditi se,računati na svoje mentalne sposobnosti, iskrenost, onda treba da dođu. Oni će ovde dobiti mnogo, jer je obrazovni sistem dobro organizovan i dobro akreditovan. Mislim da, kada bi se na Balkanu sprovela ovakva organizacija i način obrazovanja, da bi bio još lepši.

Mi Balkanci smo posebni i imamo neke osobine koji drugi možda nemaju, tako da mislim da budući studenti sposobni da dođu ovamo i lepo je da dođu“, dodaje je univerzitetska profesorka makedonskog porekla.

Punjenje baterija u rodnom Ohridu

Ja sam Makedonka koji ima slovenačko državljanstvo, a Ohrid je moj dom. Jednom godišnje odlazim u Makedoniju i imam sreću da najviše letom koristim odmor, pa ostanem tamo najmanje tri nedelje kako bih napunila baterije.

Ako uporedim vrednosti koje mi nedostaju, na prvom mestu je porodica, a na drugom mestu možda način komunikacije koji imamo mi Makedonci, koji je neposredan i topao“ – zaključuje Irena Nančovska Šerbec.

Autor: Lidija M. Kusterbajn

Konsultacije specialista

Dobijte besplatne konsultacije


Politika zaštite ličnih podataka

Prijavite se
na studije
u Slovačkoj





Politika zaštite ličnih podataka

×

Upišite se na odgovarajvći

kurs slovenačkog jezika





Politika zaštite ličnih podataka

X

KONTAKTIRAJTE NAS

i dobićete konsultacije naših specijalista



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

X

Dobijte besplatne konsultacije


Politika zaštite ličnih podataka

Menadžer će vam odgovoriti u najkraćem mogućem roku.

Pismo od menadžera može završiti u fascikli SPAM.

Dodatni izvori komunikacije

tel. +386 69 699 054

х

Dobijte besplatne konsultacije


Politika zaštite ličnih podataka

х