Productivity is less about what you do with your time, and more about how you run your mind.

Robin S. Sharma

Lista obaveza postaje sve duža i duža…

Često sam razmišljala o svim obavezama koje moram da obavim tokom dana, nedelje ili meseca. Bilo je toliko mnogo tih razmišljanja da ih nisam pratila. Prepletale su se fakultetske obaveze, manjak vremena zbog posla, lični projekti na kojima nisam radila mesecima jer ne mogu da organizujem svoje slobodno vreme. Tako sam napravila spisak svih zadataka koje želim završiti. Međutim, lista je sa svakim mesecom postajala sve duža umesto kraća. Znači da sam imala ideju, ali je nisam sprovela u praksu. Slobodno vreme sam ispunjavala obavezama koje me nisu baš radovale. Osećala sam se produktivnije kada sam radila stvari koje me nisu usrećivale od onih u kojima uživam. Inače nisam bila preterano produktivna, a pošto je moje popodne obuhvatalo samo nezanimljive aktivnosti, takođe sam se teže borila s njima i brže odustajala.

Photo: Sastavljanje spiska svih zadataka koje je potrebno obaviti

Crtanje obaveza sa liste

Pošto mi je glava bila preopterećena, odlučila sam da sve obaveze, zadatke, ciljeve napišem na komad papira, tako da mi je glava bila lakša. Otkrila sam da ako bih precrtala neku aktivnost koju sam obavila ili je štiklirala da bolje vidim šta sam već uradila, a šta nisam, imala bih bolji pregled. Počela sam sa tehnikom brisanja sa liste. Tako sam sa svakom završenom aktivnošću osećala kao da sam učinila nešto dobro ovog dana ili nedelje. Ipak se nisam bavila tim zabavnim, ličnim projektima, jer mi nisu pružili osećaj produktivnosti, pa sam odlučila da napravim još nekoliko promena.

Photo: Trebate pravilno planirati svoje vrijeme

Odlučila sam da mi tokom dana trebaju zahtevni zadaci koji me ne čine najsrećnijom i oni kojima se veoma radujem i u kojima uživam. Tako da sam ove dve vrste aktivnosti podjednako vrednovala. Ono što je napisano na spisku tog dana, radim, bilo da u njima uživam veoma ili malo manje (npr. Peglanje, pisanje izveštaja, gledanje omiljenih serija, šivenje). Provođenje slobodnog vremena veoma zavisi od pojedinca. Možemo organizovati popodnevno vreme tokom nedelje, posle ili pre rada i učenja, ili slobodne dane tokom vikenda ili praznika. Svako od nas ima isti broj sati dnevno, tako da je veoma važno kako to vreme planiramo. Svoje slobodno vreme organizujemo sami, tako da ga možemo prilagoditi i pojednostaviti ZA SEBE! Mi sami odlučujemo šta ćemo raditi za to vreme i kako ćemo se boriti sa aktivnostima, tako da ne brinemo nepotrebno.

Odlaganje obaveza

Često sam ostavljala važne obaveze do poslednjih dana pre roka. Oduvek sam znala da ću moći sve uraditi na vreme, ali pored ovog uverenja nastao je i nepotreban stres, jer mi je preostalo  puno posla za poslednjih nekoliko dana. „Zašto uvek ostavljam sve do zadnjeg trenutka? Sledeći put ću stvarno početi ranije. “Ta se rečenica ponavljala godinama dok nisam otkrila bolji način da se rešim ovog nepotrebnog stresa. Jednom kada sam billa svesna zadatka, prvi sam korak napravila isti dan ili već sutradan. Nisam imala vremena da razmislim da li sam raspoložena za zadatak, da li je zahtevan ili ne, jednostavno sam odmah počela.

Photo: Izrada nedeljnog plana

Prvi korak može biti vrlo mali, npr. napisati prvu rečenicu izveštaja ili platiti jedan od deset računa. Bez obzira koliko je bio veliki korak, bitno je početi, jer mnogima je početak najteži. Tako sam postepeno počela da radim i vrlo brzo ga završila. Pošto sam odmah počela da radim, nisam imala vremena za prekomerno razmišljanje ili stres, posao je završen na vreme i uspešno.

Mesečno i nedeljno planiranje

Moja tehnika „brisanje sa liste“ je sledeća. Na kraju meseca, recimo da je decembar, napravim grubi plan za sledeći mesec, januar. Zapisujem spisak aktivnosti ili zadataka za koje znam da treba da uradim ovog meseca i aktivnosti koje želim da obavim, ali kojima nikada ne dam prednost. Ove aktivnosti mogu biti veće, zahtevne ili manje, manje zahtevne, npr. napišite izveštaj za fakultet, pospremite garderobu, zašijte dugme na jakni, promenite sijalicu u ostavi, idite u šetnju najmanje 5km, zakažite stomatologa, pogledajte najmanje 3 zabavna filma. Broj zadataka ne sme biti mali, ali ni veliki, jer cilj je da se ne opterećujemo zadacima. Zapišem nedelje u mesecu ili manje, ali pazim da je to kombinacija zahtevnih i manje zahtevnih zadataka. Takođe često ne pravim čitav spisak i ostavljam prostor za aktivnosti koje će se pojaviti u toku meseca.

Sedmični plan je napravljen prema istim smernicama. Na kraju nedelje sastavljam spisak aktivnosti i zadataka koje želim da odradim u narednoj nedelji. Broj zadataka je obično onoliko koliko radnog dana sedmično radim ili manje (navedite koji dani u sedmici želite da obavljate planirane aktivnosti, a za početak to može biti i samo nekoliko dana u nedelji ako niste sigurni da li vam ova tehnika odgovara). Ako se osećam kao da imam vrlo malo posla za narednu sedmicu, pogledam mesečni plan i dodelim neki cilj sedmičnom planu (kada ispunim taj cilj, mogu ga izbrisati sa dve liste – mesečne i sedmične).

Dan organizovan po mom ukusu

Dnevni plan, napravim dan unapred jer ne znam kako ću se osećati za nekoliko dana i koja vrsta aktivnosti se može dodatno dogoditi. Zapisujem 2 do 5 aktivnosti dnevno, ali obavezno ih rasporedim tako da mi dan bude ugodno sastavljen. Otkrila sam da sam efikasnija ako imam različite aktivnosti u jednom danu (npr. učenje, gledanje filma, čišćenje), a nekima bi moglo biti prijatnije raditi jednu vrstu posla za svaki dan (npr. Ponedeljak – čišćenje, utorak – dan za učenje, sreda – gimnastika). Planovi i liste koje pišemo sebi mogu biti veoma kreativni proizvodi koji nas opuštaju, podstiču motivaciju ili  jednostavne liste napisane u nekoliko minuta na malom komadu papira. Poenta je da svaki pojedinac pravi plan koji je za njega najefikasniji. Može se pisati ručno ili elektronskim putem (može se uz pomoć neke aplikacije, npr. Vunderlist, Trello), može biti brzo i jednostavno ili se može detaljno napisati tačno u sat. Unapreed pripremljeni kalendari ili dnevnici za stolove mogu vam pomoći. Preporučujem svima da isprobaju nekoliko različitih tehnika, jer je to jedini način da vidite šta je najefikasnije za vas.

Veliki značaj pridajem aktivnostima koje me čine srećnom

Mislim da bismo trebali raditi bar jednu stvar koja nas čini sretnim svaki dan (npr. Baviti se hobijem, gledati film, baštovanstvom, sport) i takođe precrtati tu aktivnost kada tje uradimo. Baveći se aktivnostima koje nas čine srećnima, radimo nešto za sebe i ako im ne pridajemo značaj, nećemo uživati u danu. U ovim stresnim vremenima i brzim životima, važno je zaustaviti se, disati i učiniti nešto za sebe, bez obzira o čemu se radi. Pomoću tehnike „brisanje sa liste“ usredsredila sam se na važnost aktivnosti koje zapisujem i uspeh kada ih precrtam, čak i ako ne radim sve aktivnosti krajem nedelje, znaću da sam uradio mnogo, uključujući aktivnosti čine me vrlo srećnom. Odjednom ću završiti svoje kreativne projekte koji me čine srećnom.

Pia Brolih Djilas, 2. godina osnovnih studija psihosocijalne pomoći na FUDŠ

Konsultacije specialista

Dobijte besplatne konsultacije


Politika zaštite ličnih podataka

Prijavite se
na studije
u Slovačkoj





Politika zaštite ličnih podataka

×

Upišite se na odgovarajvći

kurs slovenačkog jezika





Politika zaštite ličnih podataka

X

KONTAKTIRAJTE NAS

i dobićete konsultacije naših specijalista



Politika zaštite ličnih podataka

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

Instalacija ovog polja za potvrdu je neophodna za slanje poruka!

X

Dobijte besplatne konsultacije


Politika zaštite ličnih podataka

х

Dobijte besplatne konsultacije


Politika zaštite ličnih podataka

х